Žana Poliakov – dobar frizer mora da „razgovora“ sa kosom!

Ako bi za nekoga mogli da kažemo da je lucidan i zabavan, pun ideja i neko ko inspiriše, to bi onda sigurno bila Žana Poliakov.

Završila je Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu i bila je prvi urednik magazina “Sensa“. Za mnoge, ona je prepoznatljiva kao prva blogerka na našim prostorima.

Živi po svojim pravilima, slobodnim životom, ne uklapa se u šablone i ne robuje stereotipima. Jednom prilikom je rekla da je uvek na mestima gde je toplo i gde može ići bosa, pored planine ili vode. „Čak i kad zalutam negde, priroda me uvek vrati sebi.“

Upravo zato, kao veliki ljubitelj prirode, svoj nemiran duh i kreativnu stvaralačku energiju, preselila je iz centra grada u svoj ranč daleko van grada.

Trenutno sprema tri knjige i raduje se šta će joj novo doneti ovi projekti.

Na samom početku razgovora, pitali smo Žanu kako provodi vreme ovih dana i da li sprema neku  novu knjigu. Isto tako zanimalo nas je kako napreduju konsultacije sa mladim piscima.

Spremam naravno, ne jednu nego 3. Tako se nekako sklopilo da u isto vreme finiširamo „3 projekta“. Prva je knjiga koju sam radila sa Milicom Perišić, „Kad da si andjeo“. Druga „Soulkitchen“, knjiga o hrani i onom što nas hrani, ima naravno i recepata, više kao ideje šta sve možemo da napravimo sa Majom Vujić i Marijom Vujačić. Obe su mi bile na mentorship programu i obema je hrana pasija i inspiracija. Maja pravi i slika sve one divne recepte za naš portal soulfood.rs a Marija vodi i svoj sajt Happily Ever Eater. Maja živi u Beogradu a Marija u New Yorku.

I treća je upravo knjiga koja je praktični priručnik kako napisati knjigu. A u stvari može da pomogne svakome ko želi da piše nešto, to može da bude i pisanje online, kreiranje bilo kog projekta počinje sa pisanjem... Nakon par godina rada sa ljudima koji žele da napišu svoje prve knjige, svašta sam i ja sama naučila, te bih to da podelim. Proizašlo je iz priručnika koji sam već pravila za svoje mentije. Mentorship program u kome individualno radim, jedan na jedan, na vašoj ideji za knjigu. Radni naziv je Creative rehab, a nekako mislim da će se na kraju zvati Praktična magija.

A videćemo već...

Gde pronalazite inspiraciju za knjige, da li je to vaše okruženje, da li su to vaša iskustva ili je sve zapravo mašta jednog pisca?

 „Inspiracija postoji ali mora da vas zatekne da radite.“

Kad predjete u profesionalce, shvatite da je inspiracija za amatere. A ponekad i izgovor da ne pišete i da odugovlačite. Priče su svugde oko nas i u nama.

Čak i kad mislim da ništa nemam da „kažem“ – pojavim se na stranicama.

Imali ste prilike često da putujete, da li se odnos i nega kose žena u drugim zemljama, posebno  u Indiji, Goi gde je klima dosta drugačija, gde ste i živeli, razlikuje dosta nego što je to kod nas?

I drugačija je klima ali i drugačije su njihove kose. Gou volim za to što je jedno 5-6 meseci sunčana i suva, bez kiša. Morska voda nijetoliko slana pa kad pokvasite kosu na plaži, ona samo doda volumen kosi. Tamo i ja imam kovrdžavu kosu, što je za mene bila novost. A sad i velika prednost u odnosu na to da ovde moram da je uvijam i pržim.

Klima verovatno doprinosi i tome da se kosa manje prlja, iako vas svugde prati kombinacija prašine, peska, neke crvenkaste zemlje, jodnih isparenja i morske vode. I vruće je. Kad postane previše vlažno i kad se sprema sezona monsuna, odem.

Kokosovo ulje je kod njih najbolja stvar i za jelo i za telo, a i za kosu. Kao i kokosova voda, prednost je što to tamo sve raste i ima ga u izobilju. Oni imaju svakojake tonike, balsame, maske za kosu, sve uglavnom homemade: kokosovo ulje, žumance, kokosov šećer, morska so i prah od slačice (mustard). I ulje od mustarda je odlično, malo ne miriše lepo, ali bujna kosa je svugde vrednost.

Onda djumbir i čili, kurkuma… sve te stvari koje jedemo ili pijemo, uglavnom su dobre i za kosu.

U raznim varijantama.

Da li ste mogli nešto da naučite kada je nega kose u pitanju, što ste i primenili kod sebe? Kako zaštiti kosu kada je toplo vreme i kada je UV zračenje veliko?

 Hm, pa kosa je tu da štiti mene.

Moram da priznam da ne kapiram tu opsesiju uv zračenjem. Pa, to je sunce!Sunce nije naš neprijatelj. Ne ideš na sunce kad je najtoplije izmedju 12 i 15h i to je taman siesta time. Čak i lokalno stanovništvo oko 13h ide na ručak i malo dremnu, zatvaraju svoje radnje ili bilo koji posao koji imaju, povlače se do 16, 17h a onda nastave da rade.

Tamo koristim i drugačiji šampon za kosu, jer se sa ovim „evropskim“ kosa umrsi i ne očisti baš, ima neki Patanjali šampon i regenerator od badema. Ima smisla pokriti kosu maramom kad se vozikate okolo na motoru, ne toliko zbog sunca nego zbog prašine. 

Rekli bismo da vodite zdrav zivot, hranite se sirovom hranom tj. hranom iz vaše bašte, iz centra grada preselili ste se na ranch 50 kilometara van grada, daleko od zagađivaca. Da li to znači da je i kozmetika za kosu koju koristite u potpunosti prirodna?

Uglavnom da. Meni je bilo pravo „aleluja“ otkriće kad sam shvatila da ni šampon ne moram da koristim. Onaj u klasičnom smislu, kad pereš kosu treba ti šampon i regenerator, jel da? Otkrila sam da Logona ima glinu koja odlično čisti i teme glave i kosu, da smo mi malo pobrkali lončiće pa mislimo da šampon treba da miriše intenzivno i da peni li peni a to nije razlog zašto peremo kosu. Ima i eksperimenta sa sodom bikarbonom, no-poo shampoo. Zanimljivo je kako povratite svoju kosu od modne i advertajzing industrije vrlo brzo, kad hoćete.

Bela glina, Lavaerde i Ghassoul, glina iz Maroka, sve od Logone, imaju pakovanja u prahu i kao gel, super su i za kožu glave i za kosu, ali i za telo i lice.

Onda možeš da ispereš kosu sa jabukovim sirćetom, volim takve stvari.

Ali nisam dogmatik, nekad sam imala sve od Redkena ili od Avede, kad sam putovala negde, dok potrpam sve proizvode… moja kosa je imala svoj zasebni kofer 🙂

Koliko vam je važan izgled kose i kako vi negujete svoju kosu?

 Važno mi je.

Zato se zabavljam sa svim ovim eksperimentima. Moja kosa je tanka i ne tako gusta, tako da se svaka promena kod mene vidi vrlo brzo. Stanje mog organizma se isto tako vidi na kosi. Stanje svačijeg organizma se vidi na kosi, te stoga kosa nije samo ukras nego je i odraz zdravlja.

Da li postoji neki proizvod za kosu bez kog ne funkcionišete?

Baš te Logonine gline – bela glina, Lavaerde i Ghassoul, glina iz Maroka. Ova glina iz Maroka ti ne samo opere kosu, nego pročisti i glavu. Posle nje bolje ideje mi stižu sa božanskog interneta. Kosa nam ionako služi i kao antena – da bolje primamo informacije.

Preko kose pravo iz kosmosa.

Vaša omiljena frizura je?

 Beach hair I dont care.

Da li vam se nekada desilo da ste izašli nezadovoljni od frizera? Šta ste tada uradili?

Prvi put sam oprostila, drugi put sam se razbesnela i rasplakala i više nikad nisam otišla kod tog frizera. I to je bila jedna od boljih „onih kao slučajnih“ odluka. Kosa mi je mnogo bolja sada nego tada, ne farbam se više… mislim, tad sam bila plava plava, blanš plava, te sam našla način kako da pustim kosu da izraste a da ne izgleda grozno. Sunshine metod se baš tad pojavio, to mi je pomoglo. Sunce u kosi… i tako sad stalno imam sunce u kosi – to mi je i frizura i boja.

I za kraj razgovora, pitali smo Žanu da li  više voli da bude sam svoj majstor ili ipak za lepotu njene kose brine frizer?

Cenim frizere umetnike no ne volim da boravim često u frizerskim salonima. Udepresivim se, te onda biram da budem sama svoj majstor. Osim kad nadjem „umetnika majstora“.

Bio je jedan frizer, Paul se zvao, radio je kod Marcella u Rossano Ferretti ali samo privremeno dok je čekao radnu vizu za UK. Oh, taj je bio pravi umetnik, kad me je ošišao i dok me je šišao, onda sam shvatila zašto sam sve druge izbegavala. On je umeo da „razgovara“ sa kosom, hair whisperer što bi se reklo.

Na https://www.zanapoliakov.com  upravo možete naći nove ideje i projekte na kojima trenutno radi. Isto tako, tu možete naći i naručiti sve knjige koje je do sada napisala.